Kako da osnujete d.o.o.

Ukoliko ste odlučili da pokrenete sopstveni biznis i ako ste se opredelili da Vaš oblik organizovanja bude društvo s ograničenom odgovornošću, predstoji Vam osnivanje, odnosno registracija tog privrednog društva kod Agencije za privredne registre, otvaranje računa kod banke, kao i prijava nadležnoj filijali Poreske uprave. Pre nego što započnete postupak registracije, neophodno je da odredite ko će biti osnivači, gde će biti sedište, koja će biti pretežna delatnost i naravno, poslovno ime društva, ali i još neke detalje.

U tom smislu, ovaj vodič ćemo podeliti u tri celine:

1. Celina: Osnivanje kao postupak pre registracije

2. Celina: Registracija kod Agencije za privredne registre

3. Celina: Radnje nakon registracije

1.celina: Osnivanje kao postupak pre registracije

Korak 1: izrada osnivačkog akta

Kako društvo može biti jednočlano ili višečlano, odnosno u zavisnosti od toga da li je osnivač društva jedan ili ima više osnivača (član = osnivač), to se osnivački akt za jednočlano društvo zove Odluka o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću, a za višečlano društvo Ugovor o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću.

Zakon o privrednim društvima propisuje obavezne elemente svakog osnivačkog akta i to su:

1. podaci o članovima društva koje se osniva:
   1. lično ime i prebivalište člana društva ako je član fizičko lice;
   2. poslovno ime i sedište člana društva ako je član pravno lice;

Skrećemo pažnju da, iako ova odredba Zakona ne propisuje da je potrebno u osnivački akt upisati za fizičko lice osnivača JMBG, a za pravno lice osnivača matični broj i PIB, ovi podaci se ipak uvek unose u osnivački akt, jer ih obavezno upisujete u registracionu prijavu kod Agencije, a koja prijava se oslanja na osnivački akt koji se uz nju predaje Agenciji.

2. poslovno ime društva koje se osniva – pod ovim poslovnim imenom društvo posluje i učestvuje u pravnom prometu, a čine ga 3 elementa:
   1. naziv;
   2. pravna forma društva odnosno, društvo s ograničenom odgovornošću.Pravna forma se u poslovnom imenu označava na sledeći način: „društvo s ograničenom odgovornošću“ ili skraćenicom „d.o.o.“ ili „doo“;
   3. sedište – samo mesto, ne i adresa.

Poslovno ime može da sadrži i opis predmeta poslovanja društva.

Poslovno ime koje ne ispunjava zakonom propisane uslove neće biti registrovano kod Agencije, odnosno Agencija će odbaciti registracionu prijavu. Poslovno ime ne može da vređa moral, da izaziva zabludu u pogledu pravne forme društva i da izaziva zabludu u pogledu pretežne delatnosti društva.

3. sedište društva koje se osniva – kompletna adresa: ulica i broj, mesto, opština, poštanski broj.
4. pretežnu delatnost društvakoje se osniva – šifra i naziv pretežne delatnosti. Ovaj podatak derivirate iz Uredbe o klasifikaciji delatnosti (Sl. glasnik RS br. 54/2010).
5. ukupan iznos osnovnog kapitala društva koje se osniva – Minimalni osnovni kapital društva iznosi najmanje 100 dinara, osim ako je posebnim zakonom predviđen veći iznos osnovnog kapitala za društva koja obavljaju određene delatnosti. Naravno, vrlo je često u praksi da osnovni kapital bude i znatno viši, a naročito kada društvo osniva više osnivača. Tada je svakako preporuka da iznos osnovnog kapitala bude cifra koja je lako deljiva sa brojem osnivača, a radi lakšeg i preciznijeg utvrđivanja procenata udela osnivača.
6. iznos novčanog uloga, odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga svakog člana društva koje se osniva – Ulozi čine osnovni kapital društva, a na osnovu uloga se određuje udeo člana u društvu. Na primer, ako je društvo jednočlano, član ima 100% udela u društvu, a iznos njegovog uloga je iznos osnovnog (registrovanog) kapitala, na primer 1.000 dinara.

Zakonom propisani minimum novčanog kapitala iznosi 100 dinara.

Zakonom je propisan rok od 5 godina od osnivanja u kojem su osnivači dužni da uplate osnivački kapital. Imajte na umu da osnivači sopstvenom imovinom odgovaraju za razliku između upisanog i uplaćenog kapitala.

Ako je reč o dvočlanom društvu, onda podela udela može biti: 50:50, 30:70, i slično, ili za višečlano društvo može biti: 25:25:50, 50:40:10 i slično.

Ulozi mogu da budu novčani i nenovčani i izražavaju se u dinarima. Ukoliko je reč o nenovčanom ulogu, potrebno je utvrditi njegovu vrednost. Vrednost nenovčanog uloga utvrđuje se na jedan od ova dva načina:

1. sporazumno od strane svih članova društva;
2. putem procene.

Vrednost nenovčanog uloga u društvo procenjuje ovlašćeni sudski veštak, revizor ili drugo stručno lice koje je od strane nadležnog državnog organa Republike Srbije ovlašćeno da vrši procene vrednosti određenih stvari ili prava. Procena vrednosti ne može biti starija od godinu dana od dana unosa nenovčanog uloga.

7. vreme uplate, odnosno unošenja uloga u osnovni kapital društva koje se osniva – potrebno je u osnivačkom aktu opredeliti da li će osnovni kapital, odnosno ulozi članova društva, biti uplaćeni istog dana ili u roku od 5 godina od dana donošenja osnivačkog akta, što je krajnji rok propisan zakonom za uplatu upisanog osnovog kapitala odnosno novčanog uloga.
8. udeo svakog člana društva koje se osniva u ukupnom osnovnom kapitalu izražen u procentima – Kao što smo i pod 6) objasnili, na primer, ako je društvo jednočlano, član ima 100% udela u društvu. Ako je reč o dvočlanom društvu, onda podela udela može biti: 50:50, 30:70, i slično, ili za višečlano društvo može biti: 25:25:50, 50:40:10 i slično. Član društva stiče udeo u društvu srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu društva, osim ako je osnivačkim aktom pri osnivanju društva ili jednoglasnom odlukom skupštine određeno drugačije. Član društva može imati samo jedan udeo u društvu.
9. određivanje organa društva koje se osniva i njihovih nadležnosti – Kako upravljanje društvom može biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno, to je potrebno osnivačkim aktom opredeliti da li je reč o jednodomnom ili dvodomnom upravljanju društvom, i u skladu sa tim odrediti organe društva

U slučaju jednodomnog upravljanja, organi društva su:

1. skupština;
2. jedan ili više direktora

U slučaju dvodomnog upravljanja, organi društva su:

1. skupština;
2. nadzorni odbor;
3. jedan ili više direktora.

Korak 2: overa osnivačkog akta

Nakon što ste utvrdili kako finalno želite da izgleda osnivački akt, potrebno je da isti i overite. Od 01.03.2017. godine u gradovima i opštinama za čije su područje izabrani javni beležnici, poslovi overe potpisa, rukopisa i prepisa su u njihovoj isključivoj nadležnosti. U gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, ove poslove nastavljaju da obavljaju osnovni sudovi, sudske jedinice, prijemne kancelarije osnovnih sudova, kao i opštinske uprave. Spisak javnih beležnika možete naći ovde.

Što se cene overe tiče, cenu i instrukcije za plaćanje Vam na licu mesta saopštava službenik javno-beležničke kancelarije, a koji iznos zavisi od toga koliko potpisa se overava, puta broj primeraka akta koji se overava. O tarifi se možete informisati ovde. Trenutna informacija koju imamo je da cena iznosi oko 360 dinara po potpisu, ali ipak ne uzimajte ovu informaciju zdravo za gotovo, već unapred pozovite kancelariju notara kod koga planirate da overite akt i raspitajte se o ceni.

Ovo je ujedno i dobra prilika da overite OP obrazac, odnosno obrazac overenih potpisa za zakonskog zastupnika, odnosno direktora, pošto je to dokument koji će Vam tražiti da predate odnosno deponujete u svakoj banci u kojoj želite da otvorite račun firme. U skladu sa tim, odredite broj primeraka ovog obrasca koje ćete da overite.

Korak 3 (opciono): uplata osnivačkog kapitala pre podnošenja registracione prijave osnivanja

Ukoliko želite da odmah (pre podnošenja registracione prijave osnivanja) uplatite osnivački kapital, tj. pre registracije u APR-u, neophodno je da u banci otvorite tzv. depozitni, trenutni račun firme u osnivanju, na koji će privremeno leći sredstva uplaćena kao osnovni kapital.Jednom kada se registruje firma u APR-u i posle toga otvori tekući račun u banci, sredstva sa depozitnog računa će biti preneta na otvoreni tekući račun i depozitni se odmah gasi.

Za otvaranje depozitnog računa biće potrebno da priložite overeni osnivački akt, a nakon uplate osnovnog kapitala, od banke ćete dobiti sledeći dokument: „Potvrda banke o položenom depozitu za osnivanje firme“ ili sličnog naziva, kojim se potvrđuje da ste izvršili uplatu osnivačkog kapitala.

Minimalni novčani osnivački kapital je propisan zakonom i iznosi 100 dinara.

Ovaj korak je samo opcija, jer je Zakonom propisan rok od 5 godina od osnivanja u kojem su osnivači dužni da uplate osnivački kapital. Kasnija registracija uplate osnivačkog kapitala se vrši prema proceduri kojom se uređuju promene. Imajte na umu da osnivači sopstvenom imovinom odgovaraju za razliku između upisanog i uplaćenog kapitala. 

2. celina: Registracija kod Agencije za privredne registre

Korak 1: potrebna dokumentacija

Nakon što ste overili osnivački akt, sledeći korak je registracija kod Agencije za privredne registre.

Za registraciju prilažete sledeću obaveznu dokumentaciju:

1. Registracionu prijavu osnivanja društva s ograničenom odgovornošću –ovu prijavu popunjavate u skladu sa overenim osnivačkim aktom. Možete je preuzeti ovde.
2. Overen osnivački akt društva
3. Fotokopiju, odnosno očitavanje lične karte članova društva
4. Dokaz o uplati naknade: potrebno je uplatiti dve APR takse. Jedna taksa je za registraciju osnivanja društva i iznosi 4.900,00 dinara, a druga taksa je za registraciju i objavljivanje osnivačkog akta i iznosi 1.000 dinara. Uz gorenavedenu dokumentaciju prilažete i dokaze o uplati ovih taksi i to originale.
5. (opciono) U zavisnosti od toga da li ste pre registracije uplatili osnivački kapital, prilažete iPotvrdu o uplati osnivačkog kapitala (ukoliko ste osnivački kapital uplatili pre podnošenja registracione prijave):potrebno je priložiti Potvrdu o uplaćenom kapitalu koju izdaje banka kod koje ste izvršili uplatu (videti celinu 1, korak 3) u novcu. Ukoliko ste uz novčani kapital u društvo uneli i nenovčani kapital, onda je potrebno priložiti i sporazum članova o proceni vrednosti nenovčanog uloga, odnosno procenu vrednosti nenovčanog uloga ako se ulog unosi u društvo do osnivanja, odnosno registracije.
6. (opciono) Ukoliko ste zakonskog zastupnika odnosno direktora odredili posebno odlukom, a ne u sklopu osnivačkog akta, onda je potrebno priložiti i Odluku o imenovanju zakonskog zastupnika, koja Odluka se ne overava.

Napomena: Rok za podnošenje registracione prijave APR-u je 15 dana od dana nastanka podatka ili dokumenta koji su predmet registracije, odnosno u ovom slučaju to je osnivački akt. Ukoliko se registraciona prijava podnese nakon ovog roka, plaća se dodatna naknada o kojoj se, kao i o svim ostalim naknadama APR-a za privredna društva, možete informisati ovde.

Rok za odlučivanje po podnetoj registracionoj prijavi je 5 dana od dana prijema prijave.

Ukoliko APR oceni da nisu ispunjeni svi uslovi za registraciju društva, odnosno usvajanje registracione prijave, doneće rešenje kojim odbacuje registracionu prijavu. U obrazloženju rešenja, taksativno se utvrđuju razlozi odbacivanja i podnosiocu se ostavlja rok od 30 dana od dana objavljivanja rešenja, da podnese novu registracionu prijavu i plati polovinu propisane naknade, što je u ovom slučaju 2.950,00 dinara. Ukoliko podnosilac to učini u gorepomenutom roku, zadržava pravo prioriteta pri odlučivanju APR-a.

Ukoliko APR oceni da je sve u redu, donosi Rešenje kojim usvaja registracionu prijavu. Ovlašćeno lice društva uz rešenje preuzima i potvrdu o dodeli PIB-a.

Korak 2: popunjavanje registracione prijave

Registracionu prijavu možete preuzeti sa sajta APR odavde i popuniti je u elektronskom formatu. Tako popunjenu Registracionu prijavu možete odštampati i priložiti uz potrebnu dokumentaciju. Ne zaboravite da Registracionu prijavu potpišete!

Registraciona prijava koju popunjavate je takozvana „jedinstvena“ registraciona prijava, što znači da se APR-u svi obraćaju na jedinstven (unificiran) način kroz ovu prijavu. Kako biste je ispravno popunili, najvažnije je da čitate i pratite uputstva koja su napisana u samom obrascu Registracione prijave. Da bismo Vam pomogli, dajemo Vam par saveta.Popunjavanje registracione prijave se razlikuje od podataka koji se registruju, i zavisi od onoga što se nalazi u osnivačkom aktu, i od još mnogo parametara. Ovde ćemo dati najjednostavniji i najčešći primer kada se radi o jednočlanom d.o.o. koje je odmah izvršilo uplatu kapitala.

Strana 1

Pre svega naznačite da se obraćate Registru privrednih subjekata (koji vodi registre o preduzetnicima, ortačkim i komanditnim društvima, kao i društvima sa ograničenom odgovornošću i akcionarskim društvima).

U polje za naziv unesite naziv d.o.o., a ispod tog polja ukoliko ste rezervisali naziv, unesite broj potvrde o rezervaciji naziva.

U polje za dostavljanje, označite način na koji želite da Vam odluka Registratora iz APR bude dostavljena. Izaberite opciju koja Vama najviše odgovara. Naš savet je da preuzimate lično u organizacionoj jedinici (OJ APR) u kojoj ste prijavu i predali. Popunite naziv organizacione jedinice i tamo ćete preuzeti odluku iz APR. Ukoliko ste iz Beograda, onda možete naznačiti sedište APR u Beogradu. Jednom navedeni način dostave ne može se više menjati. APR Vam neće poslati poštom bilo šta ukoliko ste naveli da želite da preuzmete lično, niti će Vam dozvoliti da lično preuzmete odluku Registratora ukoliko ste naveli da želite da Vam se dostavi poštom. Nemojte zvati APR i tražiti da izmene način dostave. APR nema pravo da menja podatke iz Registracione prijave ni pod kojim uslovima, niti Vi to možete raditi telefonom.

Dalje, popunite Vaše lične podatke kao podatke podnosioca prijave. Prijavu, osim direktora, može da podnese i drugo ovlašćeno lice, ali za to je neophodno overeno punomoćje, osim kada angažujete advokata, kada se ne zahteva overa punomoćja. Pretpostavićemo da prijavu popunjavate direktor, pa popunite podatke direktora kao podnosioca prijave. Ne zaboravite da navedete kontakt telefon, jer službenici APR zaista revnosno obavljaju svoj posao, i u slučaju sitnih ili očiglednih grešaka zovu podnosioce prijava da te greške isprave.

Potpišite Registracionu prijavu samo na prvoj strani. Ostale strane Registracione prijave se ne potpisuju, osim strane 4 koja se odnosi na PDV evidentiranje, koju potpisujete posebno samo ako želite da privredno društvo bude evidentirano u sistemu PDV-a.

Strana 2

Dalje, popunite polja koja se odnose na naziv, pravnu formu, mesto sedišta i poslovno ime. Skraćeno poslovno ime i prevode poslovnog imena popunite samo ako ste ih predvideli osnivačkim aktom. Morate popuniti samo ono što je obavezno – poslovno ime, dok ostala polja možete ostaviti prazna ako osnivačkim aktom niste predvideli skraćeno poslovno ime ili prevod poslovnog imena.

Strana 3

Na ovoj strani se popunjavaju podaci koji se odnose na sedište d.o.o. Podatke o posebnoj adresi za prijem pošte popunite samo ako se razlikuje od adrese sedišta.

Takođe, ukoliko želite unesite i adresu za prijem elektronske pošte. Napominjemo da se slanje i prijem poruka na adresu elektronske pošte smatra potpuno pravno validnim i proizvodi pravno dejstvo prijema obične pošte.

Strana 4

Kontakt podaci za Poresku upravu čiji je unos obavezan se odnose samo na broj telefona. Morate uneti bar jedan broj, bilo fiksni bilo mobilni, a možete uneti i oba. Vodite računa da upišete broj telefona na kojem ćete biti lako dostupni Poreskoj upravi. Adresu za prijem elektronske pošte (e-mail adresu) možete takođe uneti. Ona može biti ista kao i e-mail adresa privrednog društva.

Dalje, možete da se opredelite za PDV evidentiranje. Obratite pažnju da se prijavljivanje za PDV vrši označavanjem kvadratića, navođenjem procene ukupnog priliva, navođenjem pretežne delatnosti (dovoljno je navesti pretežnu delatnost iz osnivačkog akta) i ponovnim upisom imena i prezimena i svojeručnog potpisa na za to predviđeno mesto. Ovo je iz razloga što Poreska posebno razmatra ovaj zahtev, pa ga je potrebno posebno popuniti i potpisati. Vodite računa o poreskim implikacijama evidentiranja za PDV.

Strana 5

Opredelite trajanje društva (na neodređeno ili određeno vreme), pretežnu delatnost (jednu jedinu iz osnivačkog akta) i navedite da li postoji obaveza overe izmene osnivačkog akta. Ekonomski i administrativno je bolje da ova obaveza ne postoji, ali to mora biti navedeno u samom osnivačkom aktu.

Strana 6

Navedite lične podatke o imenovanom direktoru.

Ukoliko imate dva ili više direktora koji imaju ograničenje u zastupanju supotpisom, na ovoj stranici se navodi postojanje tog ograničenja. Inače, ograničenje supotpisa je jedino ograničenje zastupanja direktora koji će APR registrovano. Na strani 13 će biti više mesta za popunjavanje teksta koji se odnosi na ograničenja za zastupanja supotpisom. Ukoliko ograničenja ne postoje, ne popunjavajte deo koji se odnosi na ograničenja.

Strana 7

Navedite lične podatke ostalih zastupnika ukoliko ih ima.

Strana 8

Ova strana se popunjava samo ukoliko je d.o.o. organizovano kao dvodomno i ima nadzorni odbor. Ukoliko je d.o.o. jednodnomno, nema ova strana se ne popunjava.

Strana 9

Ova strana se popunjava samo ukoliko je d.o.o. ima prokuriste. Ukoliko d.o.o. nikome nije izdalo prokuru, ova strana se ne popunjava.

Strana 10

Obratite pažnju da se ova strana popunjava za svakog člana d.o.o. ponaosob. Ukoliko d.o.o. ima, na primer 3 člana, potrebno je da 3 puta popunite stranu 10, za svakog člana posebno.

Za svakog člana društva popunite da li zasniva radni odnos u d.o.o. ili ne. Ovo je od značaja jer će APR ove podatke proslediti PIO fondu. Ipak, ukoliko vam Agencija za privredne registre ne uruči potvrdu o prijavi na obavezno socijalno osiguranje zajedno sa rešenjem o registraciji društva, dužni ste da sami podnesete prijavu. Ukoliko zasnivate radni odnos, dužni ste da se prijavite PRE datuma stupanja na rad. Ukoliko ste nezaposleni a u društvu ćete biti osnivač koji obavlja rad kao zakonski zastupnik van radnog odnosa, takođe ste dužni da se prijavite na obavezno socijalno osiguranje.

Podaci o ulogu se popunjavaju na sledeći način (za svakog člana ponaosob). Mi smo naveli primer u kojem su upisani i novčani i nenovčani kapital koji nisu uplaćeni i upisani u celosti. Ovo je redak slučaj, najčešće se radi samo o novčanom kapitalu, ali nam je cilj da prikažemo kako se popunjava koje polje. U polje koje se odnosi na ukupan upisani ulog saberite upisan novčani i upisan nenovčani kapital. U polje koje se odnosi na ukupan uplaćeni i uneti ulog, saberite iznose koji su uplaćeni i uneti.

Strana 11

Obratite pažnju da se ova strana popunjava za d.o.o. kao takvo. Ukoliko ima više članova, treba navesti ukupne vrednosti. Princip popunjavanja je isti kao i za stranu 10.

Strana 12

Ova strana se popunjava za d.o.o. koje istovremeno uz osnivanje registruje i ogranak. Ukoliko to nije slučaj, stranu ostavite nepopunjenu.

Strana 13

Ovo je dodatak uz stranu 6, koji se odnosi na popunjavanje teksta koji se odnosi na ograničenja za zastupanja supotpisom, a koji tekst nije mogao da stane na stranu 6. Strana 13 se popunjava za svako lice koje ima ovo ograničenje ponaosob. Ako nemate ograničenja, stranu predajte praznu.

Strana 14

Na ovoj strani nalazi se spisak dokumentacije koja se predaje. Veoma je bitno da naznačite svu dokumentaciju koju predajete. Markirajte samo ona polja pored naziva dokumenta koji predajete. Na primer, ako je direktor imenovan osnivačkim aktom, nema potrebe da markirate polje koje se odnosi na imenovanje zastupnika. Ako ste zastupnika ipak imenovali posebnom odlukom, markirajte ovo polje. Ukoliko ste izvršili uplatu kapitala, i odmah registrujete tu uplatu, naznačite da prilažete potvrdu banke o tome.

Korak 3: predaja prijave i odlučivanje registratora po prijavi

Prijava se predaje tek nakon što pribavite svu potrebnu dokumentaciju.Sve što treba da uradite je da predate prijavu Agenciji za privredne registre. To možete da uradite na sledeće načine:

• neposredno u sedištu APR u Beogradu,
• neposredno u nekoj od organizacionih jedinica APR,
• neposredno u opštinama sa kojima Agencija ima zaključen sporazum ili
• poštom, tako što ćete celokupnu potrebnu dokumentaciju poslati na adresu APR – Brankova 25, 11000 Beograd.

Jednom kada predate prijavu osnivanja Agenciji za privredne registre, ona će za Vas u samom postupku registracije osnivanja istovremeno pribaviti:

• matični broj koji dodeljuje Republički zavod za statistiku,
• poreski identifikacioni broj (PIB) koji dodeljuje Poreska uprava – Centrala
• ostale brojeve u zavisnosti od konkretnog slučaja: PDV broj, broj osiguranika penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO) koji izdaje RF PIO i broj osiguranika zdravstvenog osiguranja koji izdaje RZZO.

Dakle skoro sve je na jednom mestu.

Rok za odlučivanje o registracionoj prijavi je pet dana od dana prijema prijave. Ukoliko Registrator utvrdi da su ispunjeni  uslovi za registraciju, donosi Rešenje kojim se prijava usvaja i svoju odluku objavljuje (Pretraga podataka). Istovremeno sa donošenjem Rešenja objavljuju se i registrovani podaci na stranici APR.

U slučaju da Registrator utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za registraciju donosi Rešenje kojim odbacuje prijavu. Donošenjem tog rešenja postupak je okončan, i to bez mogućnosti da dostavljanjem neke dopunske dokumentacije utičete na drugačiji ishod postupka.

Ukoliko Registrator utvrdi da nisu ispunjeni drugi uslovi, on donosi Rešenje kojim odbacuje prijavu i utvrđuje koji to uslovi za registraciju nisu ispunjeni. U tom slučaju imate rok od 30 dana od dana objavljivanja ovog Rešenja da:

• podnesete novu registracionu prijavu za registraciju podataka o čijoj registraciji je odlučeno tim rešenjem (pri čemu je bitno da nova prijava bude podneta u celosti, a ne samo pojedini delovi prijave)
• dostavite eventualno nedostajuću i/ili ispravljenu dokumentaciju i
• platite polovinu od iznosa propisane naknade za registraciju koja je predmet prijave,
• čime zadržavate pravo prioriteta odlučivanja zasnovano podnošenjem prijave koja je odbačena.

Ukoliko odlučite da i pravo prioriteta iskoristite, potrebno je da u novoj registracionoj prijavi na prvoj strani obavezno navedete broj prethodno odbačene prijave, jer u suprotnom Registrator dostavljenu prijavu može posmatrati kao potpuno nov zahtev, u kom slučaju će prijava najverovatnije biti odbačena (zbog nedovoljne naknade i/ili nedostajuće dokumentacije).

Korak 3-a: žalba na odluku registatora

U slučaju da niste zadovoljni odlukom Registratora, možete podneti žalbu koja obavezno sadrži: broj i datum odluke koja se žalbom pobija, razlozi pobijanja, identifikacioni podaci o podnosiocu žalbe i potpis podnosioca žalbe. Žalba se podnosi ministru nadležnom za položaj privrednih društava i drugih oblika poslovanja, preko Agencije za privredne registre, u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke.

Ako je reč o žalbi na Rešenje kojim je zahtev za registaciju odbačen, uz utvrđivanje uslova koji nisu bili ispunjeni i istovremeno otklonite nedostatke utvrđene Rešenjem, smatraće se da radnje preduzete radi otklanjanja utvrđenih nedostataka nisu ni preduzete, odnosno nastaviće se postupak po žalbi. Ovo znači da podnosilac prijave uz žalbu ne može dostaviti nedostajuću ili ispravljenu dokumentaciju, odnosno da ona neće biti uzeta u obzir ako je dostavljena uz žalbu. Nakon podnošenja žalbe mogue su sledeće situacije:

• ako Registrator utvrdi da je žalba neblagovremena, nedopuštena ili izjavljena od strane neovlašćenog lica, odbaciće žalbu svojim Rešenjem;
• ako Registrator utvrdi da je žalba osnovana, izmeniće pobijanu odluku ili staviti van snage Rešenje o odbacivanju prijave i doneti Rešenje o usvajanju prijave;
• ako Registrator u roku od pet dana od dana njenog prijema, žalbu niti odbaci niti usvoji, bez odlaganja je dostavlja nadležnom ministru, koji o žalbi odlučuje u roku od 30 dana od dana prijema žalbe u ministarstvu.

Korak 4: dobijanje rešenja

Kada APR pozitivno odluči po Vašoj prijavi, doneće Rešenje kojim se prijava usvaja, i dostaviće Vam to Rešenje na način koji ste naveli u Registracionoj prijavi. Ukoliko ste naveli da želite da odluke Registratora preuzmete lično, idite u APR i preuzmite Rešenje. Na ovoj stranici APR možete pratiti proces rešavanja po Vašoj prijavi, i videti kada je proces okončan.

Od momenta donošenja Rešenja počinju da teku Vaša prava i obaveze kao preduzetnika. Ovo uključuje i obavezu prijavljivanja kod nadležnog poreskog organa

Korak 4-a: dobijanje izvoda iz registra privrednih subjekata

U toku poslovanja, može Vam se desiti da Vam je potreban izvod iz APR o registraciji društva. Neki put je to potrebno da biste dokazali da u momentu izdavanja izvoda poslujete kao društvo ograničene odgovornosti.

Za dobijanje izvoda iz Registra privrednih subjekata potrebno je podneti sledeće:

• zahtev za izdavanje izvoda možete naći ovde
• dokaz o uplati naknade za izdavanje izvoda o registrovanom društvu koja iznosi 1.700 dinara

Zahtev za izvod može da podnese bilo koje fizičko lice, a izvod se odmah dobija u Agenciji, na licu mesta, bez čekanja.

3. celina: Radnje nakon registracije

Korak 1: otvaranje tekućeg računa

Kako biste mogli da poslujete kao d.o.o., potrebno je da imate otvoren račun kod poslovne banke. To se postiže zaključenjem Ugovora o vođenju poslovnog računa sa bankom po vašem izboru. Ovo mora učiniti direktor lično, odnosno lice ovlašćeno za zastupanje. Pažljivo izaberite banku kod koje ćete imati račun. Možete imati i više računa u više poslovnih banaka. Ažuran spisak banaka koje imaju dozvolu Narodne Banke Srbije za poslovanje na teritoriji Republike Srbije uvek možete videti na sajtu NBS: Spisak banaka.

Poslovne banke u Srbiji u svom poslovanju se oslanjaju na Odluke NBS, ali imaju prava da kreiraju sopstvenu poslovnu politiku u granicama zakona. Veoma je važno da se podrobno raspitate o svim aspektima ugovornog odnosa sa bankom, kako Vas ne bi iznenadili dodatni ili neočekivani troškovi.

Raspitajte se o troškovima koji se tiču samog održavanja računa, bankarskih provizija na transakcije, i načine dobijanja izvoda i slično. Neke banke naplaćuju proviziju za dostavljanje izvoda, nekima je to uračunato u cenu mesečnog održavanja. Vodite računa o tome koliko će sve to Vas da košta, i izaberite najpovoljniju varijantu.

Takođe, vodite računa da velike banke imaju mnogo klijenata (to ih i čini velikim), pa razmislite o tome koliko ćete vremena provesti čekajući u redu ispred šaltera koje banke. Dovoljno je da prođete pored Vama bliskih poslovnica da biste videli ima li gužve ili nema.

Prilikom otvaranja bankovnog računa važno je da znate da neke banke zahtevaju da im izdate blanko menicu, kako bi mogle da naplate svoje provizije od vas. Savet je da izaberete neku od onih banaka koje ne traže da im potpisujete blanko menicu, jer zbog grešaka u sistemu može da se desi da iznos na menici bude pogrešan. Ukoliko ne potpišete blanko menicu, ne postoji mogućnost da Vas neko zaduži za iznos koji niste dužni da platite.

Dakle, različite banke će Vam tražiti različitu dokumentaciju za otvaranje računa, ali ono što će Vam od dokumentacije svakako biti potrebno je:

• Rešenje o osnivanju ili Izvod iz APR
• dokaz o identitetu
• overen OP obrazac

Napomena: Neki službenici banaka će Vas nagovarati da “radi vaše bezbednosti“ izradite pečat. Niste u zakonskoj obavezi da imate pečat, niti postoje dokazi da ste “bezbedniji“ uz pečat. Ako Vam se ovo desi, podsetite službenika na primenu zakona, i skladno tome naznačite na obrascu banke da ne koristite pečat.

Za otvaranje računa d.o.o. kod poslovne banke, kao direktoru će Vam tražiti da im dostavite overen OP obrazac. Ovo OP je skraćenica od overeni potpis, što znači da sa popunjenim OP obrascem treba da odete do javnog beležnika i overite svoj potpis. OP obrazac možete preuzeti i sa sajta APR. Popunjen OP obrazac izgleda ovako:

Od navedene dokumentacije banka će zadržati samo overen OP obrazac, dok će ostalu dokumentaciju uzeti samo na uvid, originale vratiti vama jer ih morate čuvati u sedištu društva, a eventualno će ih kopirati i zadržati kopije. Što se ostale dokumentacije tiče, banke mogu tražiti još neku dokumentaciju, ali ona varira od banke do banke, pa savetujemo da se unapred raspitate u željenoj banci šta je potrebno od dokumentacije, kao i o ostalim uslovima banke.

Korak 2: poreska uprava i lokalna uprava javnih prihoda

Sada kada ste otvorili tekući račun u odabranoj banci, preostalo je da kompletnu dokumentaciju predate svom knjigovođi, koji na dalje preuzima postupak prijave Poreskoj upravi. Prva obaveza firme biće da u roku od 15 dana od datuma registracije (datuma donošenja rešenja o registraciji koje je izdao APR) preda poresku prijavu poreza na dobit Poreskoj upravi elektronskim putem, posredstvom servisa ePorezi. Vodite računa da ne probijete navedeni rok. Posledica ovog propusta, osim kazne, može biti oduzimanje PIB-a vašoj firmi, što vas sprečava da obavljate delatnost, sve do otklanjanja posledica odnosno vraćanja PIB-a.

Za naplatu većine poreza zadužena je Poreska uprava, ali za jedan manji deo poreza i parafiskalnih nameta obratićete se lokalnoj upravi prihoda. Nakon osnivanja, potrebno je da se raspitate o obavezama po osnovu takozvanih „lokalnih javnih prihoda“ i da podnesete odgovarajuće prihode. Recimo porez na imovinu „u statici“ pripada lokalnoj samoupravi. Većina firmi biće obaveznik naknade za zaštitu i očuvanje životne sredine, koja se plaća po kvadratu poslovnog prostora koji firma koristi, a prijava se podnosi na obrascu P-EKO. Sa druge strane, nekada masovno plaćana taksa na isticanje firme, sada je obaveza samo za veće subjekte.

Korak 3: (opciono): izrada pečata

Članom 25. stav 3. Zakona o privrednim društvima eksplicitno je propisano da Vam pečat nije potreban, osim u slučajevima kada je to propisano drugim Zakonom. Vaše privredno društvo može da ima pečat, ali Vam on nije potreban ni za banke ni za Poresku upravu ni za sam APR niti za druge institucije, osim Zavoda za intelektualnu svojinu (zbog neusklađenosti zakona) i ponekih službenika pošte.

Pečat se izrađuje kod pečatoresca, cena iznosi od 1.000 do 3.000 dinara u zavisnosti kakav mehanizam pečata želite. Svaki pečatorezac će Vam zahtevati kopiju Rešenja o osnivanju da bi Vam izradio pečat. Ne postoje propisi kojima je regulisan oblik i sadržina pečata, tako da možete da zahtevate od pečatoresca da napravi pečat po nahođenju. Takođe ne postoje propisi kojima je regulisana boja mastila pečata, mada se najčešće upotrebljavaju plavo, ljubičasto i crno mastilo. S obzirom da po zakonu niste dužni da imate pečat, možete pustiti mašti na volju.

Autori: Marija Đorđić – www.experta.rs, Selena Marković, Žarko Ptiček – www.pticek.com

Preuzeto sa Mojafirma.rs